Nasilje u porodici – krivični zakon

0
nasilje u porodici

U našoj zemlji se, kao jednom patrijahalnom društvu, o nasilju u porodici dugo nije otvoreno govorilo. Možemo reći da se ovo pitanje tek u poslednjih nekoliko godina aktuelizovalo u punom smislu. Da li to znači da nasilje u porodici nije postojalo?! Na žalost – ne znači. Ono se, naprosto, prećutkivalo. Smatralo se da je, na neki način, društveno prihvatljivo, u smislu toga da je to privatna stvar samo te određene porodice, a ne celokupnog društva. 

Shvatajući da se radi o izuzetno štetnoj društvenoj pojavi, naše društvo na sreću menja svoj stav prema nasilju u porodici, pa se tako i u krivično zakonodavstvo Republike Srbije po prvi put 2002. godine uvodi krivično delo nasilje u porodici. Time je po prvi put država pokazala da nasilje u porodici nije lična stvar člana porodice, već i šire društveno pitanje, te da će država ubuduće kažnjavati nasilnike u sklopu posebno propisanog krivičnog dela.

Pored Krivičnog zakonika koji predviđa krivično delo nasilje u porodici, u Srbiji je donošenjem Porodičnog zakona 2005. godine predviđen i sistem mera radi zaštite od nasilja u porodici, tako da je pored krivičnopravne, žrtvama nasilja u porodici obezbeđena i porodičnopravna zaštita.

Stepen više u zaštiti žrtava nasilja u porodici postignut je donošenjem Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji se primenjuje od juna 2017. godine. Ovim zakonom je uveden novi sistem pružanja adekvatne i pravovremene zaštite od nasilja u porodici.


Šta je nasilje u porodici

Nasilje u porodici možemo odrediti kao skup ponašanja čiji je cilj kontrola nad drugim osobama upotrebom sile, zastrašivanjem i manipulacijom. Ono se može ispoljavati u različitim oblicima porodičnog nasilja – kao fizičko zlostavljanje, psihičko, seksualno, ali i ekonomsko, odnosno materijalno i radno iskorišćavanje. To je model ponašanja u kome, uglavnom muškarac, ostvaruje nadmoć i kontrolu nad drugima, korišćenjem fizičke ili psihičke prisile.

Naš Porodični zakon nasiljem u porodici naročito smatra:

  • nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede;

  • izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenja telesne povrede članu porodice ili njemu bliskom licu;

  • prisiljavanje na seksualne odnose;

  • navođenje na seksualne odnose ili seksualni odnos sa licem koje nije navršilo 14. godinu života ili nemoćnim licem;

  • ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima;

  • vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje;

    uplakana zena


Osobe koje su izložene porodičnom nasilju

Svako može biti izložen porodičnom nasilju, bez obzira na pol, uzrast, nivo obrazovanja, veroispovest, političku pripadnost ili neki drugi status.

I pored toga što nasilju mogu biti izloženi svi članovi porodice, statistički posmatrano najčešće žrtve su žene, deca i starije osobe. Porodični zakon pod članom porodice podrazumeva supružnike ili bivše supružnike (sa njima izjednačava i vanbračne partnere, odnosno bivše vanbračne partnere), decu, roditelje i ostale krvne srodnike, zatim lica u tazbinskom ili adoptivnom srodstvu, kao i one koje vezuje hraniteljstvo, lica koja žive ili su živela u istom porodičnom domaćinstvu, kao i lica koja su međusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, odnosno imaju zajedničko dete ili je dete na putu, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu.

Mere zaštite od nasilja u porodici

Sud može protiv nasilnika da odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici, kojom se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa žrtvom nasilja. Mere koje propisuje Porodični zakon su:

  • izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;

  • izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;

  • zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti;

  • zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice;

  • zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice.

Ove mere se određuju na najviše godinu dana, a u slučaju potrebe mogu se produžavati, kao što se mogu i ukinuti, ako se za to steknu uslovi.

uplašeno dete

Vrstu mere i njihov broj sud određuje u zavisnosti od konkretnog slučaja, a pre svega imajući u vidu utvrđeni stepen nasilja koji je nasilnik ispoljio prema žrtvi, kao i procenu opasnosti od ponavljanja nasilja. Posebna pažnja se posvećuje i subjektivnoj proceni žrtve nasilja, odnosno njenom viđenju ugroženosti nakon samog događaja koja zavisi od dotadašnjih odnosa sa nasilnikom.

Žrtvama porodičnog nasilja navedene mere treba da obezbede mir, bezbrižnost i život bez straha od daljeg nasilja, dok na učinioce nasilja one treba prvenstveno da deluju preventivno, a ne kao kazna, jer one to nisu.

Dakle, porodičnopravna zaštita od nasilja u porodici je primarna u odnosu na krivičnopravnu zaštitu. Na žalost, retki su slučajevi u praksi da žrtve porodočnog nasilja reaguju pravovremeno, odnosno da već prilikom najblažih oblika nasilja zatraže sudsku zaštitu. Razlozi za to su mnogobrojni, međutim najčešće nisu ni svesne da određeno ponašanje predstavlja nasilje sve dok protekom vremena ono ne poprimi teži oblik. Praksa pokazuje da sve počinje sa blagim i sitnim, ali svakodnevnim omalovažavanjem, vređanjem ili podsmevanjem koje vremenom preraste u ozbiljno psihičko zlostavljanje koje, ukoliko se preventivno ne reaguje, neretko dovodi i do najtežeg fizičkog nasilja.

Krivičnopravni aspekt nasilja u porodici


U Krivičnom zakoniku
 je predviđeno da će se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine onaj ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice.

Dakle, sve ono što se u Porodičnom zakonu smatra nasiljem u porodici, nije ujedno i krivično delo. Da bi postojalo ovo krivično delo, potrebno je da kod žrtve postoji strah kao jedno trajnije stanje ugroženosti, koje je posledica nasilja, kvalifikovane pretnje ili drskog i bezobzirnog ponašanja.

Teži oblik ovog krivičnog dela postoji kada se ostvare svi gore pomenuti elementi, ali se to čini korišćenjem oružja, opasnog oruđa ili nekog drugog sredstva koje je podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši. Za ovaj oblik je propisana kazna zatvora od 6 meseci do 5 godina. Pritom, kod ovog oblika ne sme doći do teške telesne povrede ili teškog narušavanja zdravlja, jer ukoliko do toga dođe postojaće sledeći, još teži oblik ovog krivičnog dela, za koje je propisana kazna zatvora u trajanju od dve do deset godina. Ista kazna je propisana i kada je ovo delo učinjeno prema maloletniku.

krivicni zakon

Najteži oblik je onaj u kome usled krivičnog dela nasilje u porodici nastupi smrt člana porodice, za koji je propisana kazna zatvora u trajanju od tri do petnaest godina zatvora.

Postoji još jedan poseban oblik ovog krivičnog dela u slučaju da nasilnik prekrši mere zaštite koje mu je sud odredio na osnovu Porodičnog zakona. Za ovaj oblik propisana je ista kazna kao i za osnovni uz izricanje i novčane kazne.


Kome se žrtva može obratiti za pomoć


Već kod prvih naznaka nasilja, osećaja nesigurnosti i ugroženosti, žrtvama nasilja se savetuje da nasilnika
prijave. Međutim, one veoma često oklevaju da zatraže pomoć ili žele da ostanu anonimne kada prijavljuju nasilje. Osim što su u strahu od reakcije nasilnika, one se plaše i reakcije ostatka porodice kada se sazna za prijavu. Prisutan je osećaj stida, ali i krivice zbog onog što su preživele, posebno kada je reč o silovanju ili seksualnom zlostavljanju.

Zbog toga je izuzetno važna svaka pomoć koju žrtva u tom slučaju može da dobije, i to ne samo od nadležnih državnih organa i ustanova, već posebno od porodice i prijatelja. Iz tog razloga je Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici propisana obaveza da svako, bez odlaganja, mora policiji ili javnom tužiocu da prijavi nasilje u porodici ili neposrednu opasnost od njega.

Ukoliko dođe do nasilja u porodici, žrtva se za pomoć može obratiti Centru za socijalni rad u čijem domenu poslovanja su i poslovi zaštite porodice i pružanje pomoći porodici, te zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici. Ova ustanova je između ostalog, ovlašćena i da pokrene sudski postupak, pruži pomoć sudu u pribavljanju potrebnih dokaza i dostavlja nalaz i mišljenje o svrsishodnosti tražene mere.

Takođe, žrtva se može obratiti policiji. Policija je u obavezi da izađe na lice mesta istog trenutka kada dobije prijavu da je izvršeno nasilje u porodici, da spreči nasilje i napravi procenu rizika da li nasilje može da eskalira. U skladu sa tom procenom policija naređenjem izriče hitnu meru privremenog udaljenja učinioca iz stana ili meru privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj. Naređenjem mogu da se izreknu obe hitne mere. Njihovo trajanje je 48 sati od momenta uručenja nasilniku.

Policija je u obavezi da o hitnoj meri obavesti javnog tužioca, koji u roku od 24 sata predlaže sudu produženje hitne mere, a može da pokrene i krivični postupak. Nadležni sud na osnovu procene rizika, svih priloženih dokaza i ocene izjašnjenja lica kome je hitna mera izrečena, može rešenjem da produži meru za još 30 dana.

U slučaju da nasilnik prekrši izrečenu ili produženu hitnu meru, policija ga može odmah uhapsiti i odvesti kod sudije za prekršaje. U prekršajnom postupku nasilniku se može izreći kazna zatvora od 60 dana, koja se odmah izvršava. Time se onemogućava nasilnik da na bilo koji način priđe žrtvi i uznemirava je sve dok građanski ili krivični postupak ne bude okončan.

Pravovremena i adekvatna reakcija svih nadležnih državnih organa i ustanova jedino i isključivo zavisi od prijave nasilja. Zbog toga je izuzetno važno ne oklevati i prijaviti svaki vid nasilja. Prijave u svakom slučaju mogu biti anonimne, te iz tog razloga ne treba strahovati jer zbog same prijave ne možete trpeti štetne posledice a možete mnogo pomoći sebi odnosno žrtvi.

Statistički podaci su poražajavaći i ono što posebno zabrinjava je činjenica da sve više žrtava usled nasilja u porodici izgubi život. Kako bi se zaustavio ovaj negativni trend, osim specijalizacije i dodatne obuke svih službi koje se bave ovim problemom, neophodno je da se celo društvo sa tim suoči. Neophodno je podići svest svakog pojedinca o značaju koji može da ima jednostavnom (anonimnom) prijavom nadležnim organima.

Ukoliko svi budemo svesni značaja svog delovanja i uključeni u sprečavanje porodičnog nasilja i pomoć žrtvama, pravovremenim reagovanjem sprečićemo da nasilje odvede žrtvu u bolest, invalidnost ili smrt.

Ne štitite nasilnika! Prijavite nasilje!

Zaštitite žrtvu!

Fotografije: Pixabay.com

POSTAVI ODGOVOR

Upišite svoj komentar
Unesite svoje ime ovde