Plesom kroz život

0

Kad god dobijem poziv za neki izlazak ili proslavu, ja se bezgranično radujem. Znate li zašto? Ok, stoji da volim društvo, sretanje sa poznanicima i novim ljudima, relaks, zabavu i priliku da se doteram. Ipak, glavni razlog mog raspoloženja je nešto drugo: smeši mi se još jedna prilika za ples!

Kakva god muzika svirala, kakvo god okruženje me zateklo, meni je na svim tim događajima uvek lepo – jer plešem. Samim tim, nikad se ne dosađujem, ne primećujem iritirajuće pojave u okolini i u potpunosti uživam. Usput, održavam svoju liniju, rekreiram se i, što je najvažnije za zdravlje i lepotu – smejem se!

Zašto vam ovo pišem? Zato što bih, da je to iole društveno prihvatljivo, najradije nepoznate ljude na ulici vukla za rukav u pravcu najbliže plesne škole, i vikala im: „Plešite, ljudi!“. Čak i uz rizik da me gledaju „belo“, jer ne shvataju u čemu je caka. Čak i u slučaju da se odmah krenu braniti kako nemaju sluha ni ritma. Probajte, bar pokušajte! Ako vam se ne svidi, u redu. Ali, svideće vam se. Jer, ples je za sve, ne samo za talentovane, ne samo za vitke, ne samo za mlade… I donosi toliko toga lepog!

Moj prvi susret sa plesom bio je kada me je drugarica povela na plesno veče, u letnju baštu jednog hotela.  Muškarci i žene svih dobi, doterani, nasmejani. Podijum pun, cakli se od mesečine i uglancanih plesnih cipela. Ritmovi se smenjuju, poznati svetski hitovi, ređaju se ča ča ča, opušteni disko, vesela salsa, strasni tango, senzualna rumba… Svi sve igraju, svi sve znaju… U šoku sam. Pa, moja drugarica ide u plesnu školu tek nešto više od godinu dana, kako je moguće da već ovako pleše!?

– Jesi li za ples? – upitao me je momak koji je sedeo prekoputa nas. – Ja? Ne, hvala, ja ne znam da plešem. – izgovorih, u momentu osetivši tugu što je to istina. Iako spadam u generacije gde je svako đuskao sam za sebe, oduvek su me impresionirali oni plesovi za koje je neophodno dvoje, muško i žensko, voda i vatra, hladno i toplo, plus i minus, jin i jang… Jedno suprotstavljeno drugom, a jedno bez drugog ne opstaje.

Krenula sam kući pre svih, ispunjena željom da se što pre pridružim ovoj pozitivnoj ekipi. Čitave godine sam tražila adekvatnu plesnu školu. U prvoj nije bilo dovoljno muških partnera (čuvena predsrasuda kako ples nije za mačo tipove,… o kako samo greše), u drugoj mi nisu odgovarali termini. Namestilo se da sam se s proleća obrela baš tamo gde treba. Početna grupa, sala prepuna mladića i devojaka, puno vežbanja, začinjenog smehom i šalom.

Evo, teče već osma godina kako je ples sastavni deo mog života. Ne takmičarski, već društveni ples, koji podrazumeva rekreaciju, socijalizaciju, bonton, estetiku. Gde se stiču prijatelji i pune baterije nakon stresnog dana. Gde se organizuju sjajne žurke na kojima se ne sedi i ne stoji, nego igra.

Kad plešem, osećam kako mi se zateže svaki mišić na telu, ali je mnogo važnija ona emocija koju igra tela podstiče. Plesni pokreti te nagone da spoznaš samog sebe, da se u potpunosti prepustiš ritmu muzike i partneru, da zaboraviš na sve probleme koje nosi svakodnevica. Prvi plesni koraci nisu uvek laki. No, ubrzo se otkriva jedan potpuno neodoljiv, čaroban svet koji ne  poželiš nikada više da napustiš. Na podijumu se osećaš moćno, samopouzdano, privlačno, srećno i odjednom ti biva jasno zašto su ljudi kroz istoriju plesali, oduvek.

Bavljenje plesom dovodi do eksplozije strasti s jedne i do nirvane i spokoja sa druge strane. Vrsta neverbalne komunikacije između žene i muškarca, koja budi senzualnost i erotičnost. Stoga, nije nimalo čudno što su se mnoge srodne duše prepoznale baš u plesnoj školi, ali i neke stare strasti rasplamsale, kada su već bile na ivici da se ugase..

Za ovo vreme, prisustvovala sam spajanju sedam parova, proslavama rođenja beba četiri plesna para i nastajanju bezbroj prijateljstava. Takođe, posmatrala sam kako se dve deprimirane osobe pretvaraju u srećne, četiri koje drastično menjaju izgled na bolje i najmanje šest koje su počele da vode buran društveni život. Tu je i više od deset žena koje su postale svesne svoje privlačnosti i četiri nesigurna momka, od kojih je ples napravio poželjne i samopouzdane muškarce. Da ne zaboravim i jedan bračni par koji je oživeo staru bliskost zahvaljujući časovima plesa. Ako biste pitali našeg instruktora, on bi vam naveo daleko veće cifre.

– Jesi li za ples? – upitao me je onaj isti momak, 3 godine kasnije. Ovog puta, odgovorih mu potvrdno. I odigrasmo mi naš prvi mladenački ples. Sad plešemo gde god se zateknemo – na žurci, na proslavi, na ulici, na plaži… I ludo se zabavljamo. Ples nam ne dozvoljava da se udaljimo jedno od drugog, ni da zaboravimo zašto smo se zavoleli. Zajednički plesni nastup smo imali čak i dve nedelje pred moj porođaj, a neretko u naš plesni zagrljaj „zarobimo“ i našu devojčicu.

Ples sa bebom

Zato, ako tragate za pravim hobijem ili rekreacijom, ako ste društveni ili usamljeni, treba vam sigurnosti, osveženja, dobrih vibracija, kvalitetno provedenog slobodnog vremena, ne dozvolite da ples bude nešto u čemu se niste okušali. Život je lepši kada se kroz njega pleše, a ne protrči.

Fotografije: iz lične arhive

PODELI
Prethodni tekstEpidemija alergija
Sledeći tekst13 trikova za uređenje malih dnevnih soba
Svetlana Bogićević
Mama jedne totalno vragolaste devojčice i žena jednog totalno cool tipa koji je postao tata za primer. Copywriter sa dugogodišnjim iskustvom, novinar i nekadašnji radio voditelj. Pesnik, koji iz hobija i pleše. Uvek vidi dobro u ljudima.

POSTAVI ODGOVOR

Upišite svoj komentar
Unesite svoje ime ovde