Rad, rad i samo rad – da li ste i vi radoholik?

0
Rad_radoholik_mamin_sajt

Ja sam budala. Budala radoholik. Volim da radim više neg’ ‘leba da jedem. I kad mora, a i kad baš i ne mora. I kad je “radno vreme” (šta to beše za nas koji radimo od kuće), a i kad je vreme za opuštanje.

Ako mogu da biram šta ću da radim, ja biram da – radim.

Budala, kažem ja lepo.

Da li ste od onih koji belo gledaju ovo što sam napisala i ništa im nije jasno? Zaustavite se na vreme sa čitanjem teksta. Uživajte u nečemu relaksirajućem. Ne opterećujte se nečim što vas ne mori.

Ako su vas, kojim slučajem, štrecnule moje reči – nastavite sa čitanjem. Neću vam otkriti ništa naročito korisno, ali ćete barem znati da niste jedini.

A možda i pronađem nekog da kaže koju pametnu nama koji smo “navučeni” na rad. 😉

Zašto me to sad posebno nervira?

Koleginice sa kojima vodim ovaj sajt možda najbolje znaju koliko je posao za mene važan. Koliko razmišljam o svakom detalju, od planiranja do realizacije. Koliko celu sebe dajem u ono što radim.

Radoholici_posao

Mislim da im nekada idem i na živce. I ne zameram im.

Ako pitate moje nekadašnje kolege iz pređašnjih firmi, verujem da bi me svi isto opisali. I to je lepo. Lepo je kad si okarakterisan kao vredan, inovativan, kreativan. To donosi rezultate i koristi svima. Ali, ako se u tome pretera, nosi i određenja opterećenja.

U trenutku pisanja ovog teksta bio je petak. Petak uveče. Vreme za gledanje filmova, izlazak ili opuštanje sa prijateljima ili partnerom? Ma neeee, nego – vreme za rad.

Petkom uveče kćerkica obično spava kod bake, a ja se veselim miru i tišini podobnim za rad.

Tako je bilo i ovog petka. Dok sam kupovala vitaminsko osveženje za obavljanje posla, zazvonio mi je telefon. Jedna od bliskih mi drugarica naprasno saznala da je to veče sama kod kuće i rešila da okupi žensku ekipu. Pozvala je i mene.

Ali, avaj. Umesto da sam oberučke prihvatila poziv, jer tako se retko viđamo u ovom haosu od obaveza oko poslova i sitne dece, ja sam izgovorila onu moju čuvenu: “Ali ja večeras radim”.

– Ih, pa zar moraš baš i večeras? ‘Ajde, dođi bar na sat vremena – pokušavala je da me ubedi drugarica.

Ne mogu, isplanirala sam da radim, posle nemam kad, jer mi je sve isprogramirano. Baš mi je žao, bar da si mi ranije javila – nisam se dala ubediti.

Radoholik_posao

Stigla sam kući i osećala blagu krivicu što odbijam poziv za druženje. A petak je veče. Pa još i žensko veče. A i ja zaslužujem druženje.

Ma, idi bar na sat vremena, nemaš ništa jako hitno što ne može da sačeka – nagovarao me je muž, znajući moju “boljku”.

U pravu si. Otići ću. – odlučih ja čvrsto. – Samo da nešto završim.

Sela sam za računar i tu se zadržala do posle ponoći. Nisam otišla na druženje.

Osećala sam krivicu i, delimično, tugu.

Kao i potrebu da napišem ovaj tekst.

Znaci sumnje da sam možda radoholik

Evo šta sam ja kod sebe prepoznala:

  • Najviše energije trošim upravo na posao
  • Pokušavam da pronađem uvek još vremena za posao
  • Radim prekovremeno (u mom slučaju to može da bude baš velik problem, jer striktno propisanog radnog vremena nema – sama ga određujem)
  • Često mi bliski ljudi iz okoline govore da treba malo da “usporim”
  • Počela sam da zapostavljam društveni život zbog posla
  • Razmišljam o poslu i kad mu vreme nije
  • Često radim toliko da polako osećam negativan uticaj na zdravlje

Burnout sindrom_sagorevanja


Možda je to samo strast prema poslu?

Ipak, pronašla sam na dragom nam Googlu nekoliko definicija radoholika u koje se definitivno NE uklapam. Piše da nemaju apetit, da ih muči nesanica, otežano komuniciraju sa ljudima i još svašta drugo što za mene, srećom, ne važi.

Evo, nađoh i da je jedno angažovanje na poslu, a drugo zavisnost od posla. Hmm, ima li ipak nade za mene? 🙂

Pa onda, da radoholike ne pokreće strast prema poslu, već negativne emocije. A ja strasno volim svoje poslove (sva tri)! 🙂 i uživam u samom procesu rada. Nisam “puškom naterana”. Stvarno volim.

Sad sam u rebusu. Možda i nisam radoholik, nego samo motivisana, uporna i posvećena? Gde je ta tanka granica između strasti i opsesije?

Podstaknuta ovim pitanjem, a uverena da nisam jedina koja muči ovu muku u današnje vreme, reših da odgovor potražim kod stručnjaka.

Da_li_ste_radoholik

Ako ste se pronašli u nekoj od mojih rečenica, pogledajte našu Facebook live emisiju „Kako da gorim a da ne sagorim“. Ja sam pomno slušala šta nam je pričala Lucija, master psiholog i psihodramski psihoterapeut. Pričale smo o ovoj temi, kao i o čuvenom „burnout“ sindromu, uz pominjanje konkretnih „lekovitih“ tehnika.

Moramo pomoći sami sebi.

Jer, posao je samo deo nas. Ne treba da bude naša jedina definicija.

PODELI
Prethodni tekstSaglasnost roditelja za prelazak preko granice
Sledeći tekstKako deci namećemo društvene norme?
Mama jedne totalno vragolaste devojčice i žena jednog totalno cool tipa koji je postao tata za primer. Copywriter sa dugogodišnjim iskustvom, novinar i nekadašnji radio voditelj. Pesnik, koji iz hobija i pleše. Uvek vidi dobro u ljudima.

POSTAVI ODGOVOR

Upišite svoj komentar
Unesite svoje ime ovde