Nedavno se jedna poznanica porodila i dala kćerki ime za koje do tada nisam čula. Čak toliko neobično, da sam najpre mislila da je greška u kucanju (srećnu vest sam, prvo, videla na Fejsbuku). Naša zajednička prijateljica, i sama vlasnica jednog neobičnog imena, upitala ju je da li je sigurna da želi tako da nazove dete. Pomislih tada da nam najbolji sud o tome mogu dati upravo osobe koje i same imaju neobična imena, jer su u pitanju lična, višedecenijska iskustva, a ne puka nagađanja.
Trend davanja neobičnih imena deci kod nas, kao i u svetu, traje već više godina. Roditelji kao da se takmiče ko će smisliti (ili pronaći) neobičnije ime za svoje dete. Okolina reaguje različito – od onih koji se oduševljavaju novim imenima (ili onim za koja do tad nisu čuli), do onih koji se zgražavaju i kritikuju roditelje koji na taj način „žigošu“ svoju decu i izlažu ih potencijalnim podsmevanjima okoline.
Ukusi se razlikuju, to je odavno jasno. Ipak, koliko je izbor imena bitan za našu decu? Koliko im tim izborom krojimo budućnost ili je to samo jedna manje bitna stavka?
Neka kažu oni koji o tome najviše znaju! Ne teoretski, neko praktično.
Sakupila sam iskustva žena koje imaju zanimljiva, neuobičajena imena za naše podneblje. Vole li ili mrze svoja imena, imaju li nadimke, da li su im se ikada rugali zbog imena, kakva su imena one odabrale za svoju decu, šta bi savetovali roditeljima koji se dvoume da li da daju neobično ime deci…
Njih četrnaest nam priča svoje priče!
Araksi Mikaelijan
Moje ime je jermenskog porekla, po reci Araks. Veruje se da ime reke potiče od imena jednog od drevnih jermenskih vojskovođa. U detinjstvu i ranoj mladosti sam često zbog unikatnog imena bila predmet zadirkivanja, zbog čega sam se nekada osećala poniženo. Vremenom, kako sam odrastala, postala sam svesna vrednosti svog imena, jer predstavlja moje korene i istoriju mog naroda.
Volim što imam jedinstveno ime, koje često navodi ljude da me pitaju za poreklo. Ponosno ga nosim jer me izdvaja od drugih, i njegova specifičnost ostavlja traga kod ljudi koje upoznajem.
Moja ćerka, koja se zove Mikaela, je dobila ime po mom ocu Mikaelu. Mikaela je od samog detinjstva ponosna na svoje ime i nadamo se da će nastaviti tradiciju nesvakidašnjih imena.
Elda Grozdanović
Nemam nadimak, ime mi baš pristaje jer i sama u kompletu (fizički, mentalno) nisam standardna.
Elda je, inače, grad u Španiji. Dobila sam ime po tatinoj prvoj ljubavi, ona je Dalmatinka, sad živi u Njujorku i u stalnom smo kontaktu. Niko me nikada nije zadirkivao, ali kada se predstavim obično usledi pitanje: „Kako?“
Zbog frau Elze iz „Žikine dinastije“ često su me umesto Elda oslovljavali sa Elza. Naravno da sam, kada sam bila u osnovnoj školi, htela da promenim ime u neko običnije (tada sam htela Slađana), ali se moj tata nije sa tim složio.
Moj sin se zove Vasilije.
Erveheja Martinović
Nikada mi se niko nije rugao, ali je često bilo izvrnuto – Evgenija, Orhideja…. Nadimak sam dobila na rođenju, ali je trebao biti Eva… Međutim, ispao je Ela i obožavam svoj nadimak.
Dok sam bila mlađa, malo me je nerviralo, a kasnije ne… Moje je i ja ga ponosno nosim, jer je to bila želja moje mame.
I danas mi je interesantno, a to me prati oduvek, kada treba negde da me prozovu uvek je kratka stanka i ja znam da sam na redu.
Kad god kažem svoje pravo ime, znam da ga moram ponoviti bar još tri puta… Tako da sam ga sigurno više puta izgovorila nego što sam u životu rekla: „Mama“.
Gorgina Arsenović
Nosim dobro iskustvo, nikada nije bilo zadirkivanja. Nikada nisam želela drugačije da me zovu. Čak mi je drago što je moje ime retko.
Dao mi ga je pokojni deda. Imao je devojku, kojom se nije oženio, pa je želeo da se ja tako zovem.
Nadimak mi je Gaga.
Ignjatija Vičik Mladenović
Ja sam ime dobila po tati koji se zvao Ignjat. Kad sam krenula u školu, svi su se čudili kako se zovem. Trebalo im je dosta vremena da zapamte. Nisu me zadirkivali, ali mislim da su me uvek iza leđa ogovarali i ismevali zbog mog imena.
Ja svoje ime ne volim, ne sviđa mi se i ponekad me je i sramota da kažem kako se zovem. Želela sam da promenim ime, što sam i uradila. Predsavljala sam se kao Tina, sve dok me većina ljudi nije počela tako zvati.
Svom detetu nikad ne bih dala neko neobično ime, iz razloga što mu se možda neće svideti, kao što se meni ne sviđa moje ime.
Prijatelji, kume, muž – svi me zovu Tina.
Sin mi se zove Stefan. Sad očekujemo curicu, a za ime još nismo odlučili. Ja bih neko jednostavno, dok bi muž neko neobično.
Lazarela Gvozdenović
Volim svoje ime i baš volim što imam tako neobično ime. Moja majka ne voli dosadna, svakodnevna imena, pa je tako meni dala to ime. Sestra mi se zove Radina.
Nikada problema nisam imala u smisli zadirkivanja i slično. Kada se upoznajem i kažem svoje ime, svi se oduševe i pohvale. I, naravno, pitaju odakle je to ime, čije… Inače, ime je italijansko.
Većini je teško da ga izgovore, a kamoli da ga zapamte. E, to mi smeta.
Ne volim nadimke.
Deca mi se zovu Natalija i Dušan.
Roberta Dodig
Kao manja sam želela da imam svakodnevnije ime, da postoji možda pesma sa mojim imenom, da imam neki „lakši“ nadimak i tako. Nekada su mi deca govorila da ime nije naše, u negativnom smislu. Dečije gluposti.
Sada mi je ok. Nikad nisam baš patila, već samo ponekad želela da sam imala drugo ime. Ali, kroz sve ove godine, ljudi se uglavnom oduševljavaju mojim imenom, ali bukvalno.
Danas su neobična imena češća.
Ja imam sina Stefana (izvlačili smo papiriće – Matej ili Stefan), a ako budemo imali ćerku, volela bih da se zove Tajna.
Mirsena Pelivan
Nikad nisam imala neki problem, niti stid zbog svog imena. Malo im je u srednjoj školi bilo teško da izgovore, ali su brzo naučili. Čak i kod Goranaca, naroda kojem pripadam, nisam čula moje ime.
A sto se tiče nadimka, moji su me kao malu zvali Micka, a u srednjoj školi Mina.
Moja deca se zovu Lena i Melek. Melek znači anđeo.
On je sad napunio 4 godine, deca u komšiluku ga zovu nadimkom – Meki. Moj suprug se zove Tamer.
Leila Stojanović
Moje ime mi je donelo pretežno pozitivne stvari. Ljudi odmah pokušavaju da se sete pesme gde se spominje Leila. Najčešća reakcija je „Jaaao, pa moja ćerka će se tako zvati“.
Nadimak nikada nisam imala, iako svi u brzini izostave „i“ pa ispadne Lela.
Jedina mana retkog imena je što kada Leila napravi neku glupost, svi su znali koja Leila je u pitanju!
Volim svoje ime i nikada nisam razmišljala da ga promenim.
Moje dete je Luka.
Kovica Kuručev
Moje ime jeste malo nesvakidašnje. Dobila sam ga po baki, a inače je staro banatsko ime.
U ranoj mladosti mi se nije dopadalo, ali kasnije sam promenila mišljenje. Jesu me zadirkivali, ali mi to nije jako smetalo.
Često me zovu raznim nadimcima kao: Koka, Kokana i sl. Bilo je i šaljivih nadimaka, koji su nastali tako što ljudi ne čuju kad izgovorim svoje ime, pa tako sam bila i Novica, Ovica i sl.
Moj sin se zove Uroš.
Pavla Ruski
Ime sam dobila po mom dedi, čija je to i bila želja. Kod nas je „problem“ što te ljudi prilikom upoznavanja dva puta pitaju za ime i onda sledi pitanje: “ A, otkud tako neobično ime?“.
Zadirkivanja stvarno nisam nikad imala.
Neki put bih poželela da imam neko uobičajeno ime, baš zbog tog ponavljanja… Ali, ipak kad razmislim, ne bih ga menjala. To su meni moji roditelji dali i sa ponosom ga nosim!!!
Moji sinovi su Lazar i Nikola.
Danas ima dosta neobičnih imena. Lično volim stara srpska imena (neobična)
Novopečenim roditeljima bih savetovala da, ako već hoće da izaberu neobično ime za dete, da to budu naša stara zaboravljena imena, a ne strana.
Karmen Krivokapić
Kad sam bila mala, pogotovo u pravom razredu, jako sam se stidela i bilo mi je čudno što svi imaju „normalna“ imena, a samo ja neko čudno. Tada me je porodica zvala Kaća i to me je spasavalo u tom momentu.
Imala sam čak ideju u jednom momentu da pitam mamu da mi promeni ime.
Jako me je nerviralo pitanje, koje se ponavljalo: „A zašto se ti tako zoveš?„, „Ko ti je dao to ime?“, „A, je l to baš po operi?“, „Je l ti neko u porodici stranac?“… i tako.
Tek kasnije, u nekim pubertetskim godinama, sam to okrenula u svoju korist i shvatila da je to baš super i da sam posebna i da je to cool.. i da mi super stoji.
Imam i decu sa neobičnim imenima, a jedno je sad sve popularnije – Bjanka.
I dan danas odgovaram na ista pitanja i primam sve te komentare, ali kao komplimente.
Gojkica Majstorović
Ja nemam nekakva loša iskustva, čak naprotiv… Jedino je bilo smešnih situacija, kada bih se upoznavala sa nekim, uvek je bilo pitanje: „Kako se zoveš? Bojkica? Vojkica?“.
I, kada bi stvarno shvatili kako se zovem, uvek je pitanje: „Pa dobro, kako ti je ime stvarno, nije valjda da se tako zoveš?„. Svi misle da mi je to nadimak!
Moj tata se zove Gojko, pa su dosli do zaključka mama i on da bih ja mogla da se zovem Gojkica.
Moja ćerka nosi ime Lorena.
Meni su uvek bila lepa neobična imena i pre bih dala detetu tako neko ime, nego da se zove Jelena, Dragana, Zoran ili Dejan. Uvek sam za neko nesvakidašnje ime, pre nego za neko svakodnevno. Mada, sve je stvar ukusa i izbora.
Hanga Filep Živanac
Ime Hanga je veoma retko mađarsko ime. U prevodu na srpski znači vres. Volim što imam retko ime. Ne mešaju me sa drugima. Kad neko viče na ulici moje ime, okrećem se sigurna da se obraća baš meni.
Kad sam bila tinejdžerka, umelo je da me nervira da moram više puta ponoviti ime dok ga neko razume. To je bio period kad sam se svakodnevno upoznavala sa novim ljudima. Neko je počeo da me zove Hani, pa sam se i ja nekoliko godina tako predstavljala, da bi bilo lakše razumeti. Na kraju sam shvatila da baš zato što je neobično ime, što ljudi više puta pitaju, na kraju bolje zapamte.
Povremeno sretnem nekog koga nisam dobro poznavala i dugo nisam videla, ali uvek znaju kako se zovem. Srećna sam i zahvalna roditeljima koji su želeli da mi daju retko ime.
Sinu sam dala neobično ime. Zove se Beren. On je dobio ime iz Tolkinovog Silmariliona. Na žalost, za ćerku nismo našli ništa neobično da nam se oboma sviđa i da je nacionalno neutralno. Ona se zove Lena, što se ispostavilo da je jako često sad, pa mi je nekako žao zbog toga.
Maloj deci su sva imena ista, nikad se ne iznenade jer nisu čuli ni mnoga češća imena. Mislim da još ne razmišljaju puno o tome.
Pročitali ste 14 različitih priča. Zadovoljstvo imenom zavisi, koliko od imena, toliko i od same osobe. Možda će, ipak, ova iskustva nekima pomoći pre nego što se odluče za obično ili neobično ime za dete.
