Mnogi od nas, koji su prezaposleni, imaju premalo vremena da provedu sa svojom decom. Neke od nas grize savest zbog toga. Od griže savesti nema mnogo vajde, pa mi je jednog dana, potpuno spontano, sinula ideja kako da jedan dan učinim što kvalitetnijim i zabavnijim za nas – dete, muža i mene.
Desilo se to ovako: morala sam da krenem na važan poslovni sastanak koji se odigravao predveče. Dete me je zagrlilo, stisnulo i počelo da kuka što idem. Shvatila sam, zapravo odavno znam, da joj falim. Samo sam čula sebe kako izgovaram sledeću rečenicu:
– Slušaj, zlato, sada mama mora da ide, ali zato ti imaš zadatak: da napraviš spisak stvari koje želiš da radimo sutra kad se vratiš iz vrtića. Znači sve što želiš stavi na papir i to ćemo da radimo – rekla sam joj.
Dok sam izlazila iz stana, videla sam kako već smišlja “pakleni plan”. 🙂 Izgled zadovoljstva na njenom licu ukazivao je na to da joj se ideja dopala.
Uveče, kad sam stigla kući, ona je spavala, a pored njenog kreveta stajao je beli papir sa taksativno nabrojanim aktivnostima, napisanim nespretnim rukopisom:
- IZNENAĐENJE (da joj priredimo)
- IGRA SATOM (imamo igru koja za cilj ima učenje gledanja na sat)
- „UNO“ (naša najomiljenija društvena igra)
- MAŽENJE
- ŽURKA I ĐUSKANJE
Sutradan smo kupili sladoled, i to ne bilo kakav, nego neki potpuno novi, sa Plazma keksom. Sladoled u novembru biće lepo iznenađenje, mislili smo.
Dok se nakon ručka sladila njime, već je pripremila igru satom, a nakon toga i “Uno”. Kao i uvek kad igramo društvene igre, malo se ljutila kad gubi, ali uspela sam da joj objasnim (po stoti put) koliko je bitno da nauči da nije uvek po njenom. Izgurali smo do kraja i već ode naš prvi sat.
Osetila sam da mi glava pada od umora, jer sam celo prepodne imala bezbroj aktivnosti i misli su mi bile pune planova i rokova. Zato sam se radovala tački pod rednim brojem 4: maženje.
Njen tata i ja smo je podigli i doneli na tepih, gde smo se gnjavili, grlili i mazili dobrih pola sata. Svo troje smo neizmerno uživali, jer ovako opušteni trenuci su zaista retki.
Posle toga, znajući da se žalim na bol u leđima zbog posla za računarom, sama je poželela da me izmasira! Dopustila sam joj, a oni mali prstići odagnali su svaku moguću bol.
– Mama, do sad je bilo maženje, a sada može i gaženje! – veselo je uzviknula, prisetivši se kako je, kada je bila manja, volela da hoda po mojim leđima dok ležim na stomaku.
– Hajde da probamo, mada si već velika – rekla sam joj smejući se.
Pošto je mršuljava i ne mnogo teška, uspesmo i to da izvedemo. Dobih ja maženje i gaženje. 🙂
Nakon toga, bila sam zrela za spavanjac, ali neeee…!!! Pa, ostala nam je poslednja tačka sa njene liste želja.
– A sadaaa – đuskanje!!! – povikala je uzbuđeno i otišla da nađe omiljenu pesmu.
Smogla sam poslednje atome snage da joj ispunim i ovu želju.
– Havana, ooh na-na – orilo se iz zvučnika, a nas troje – mama, tata i dete, skakali smo uz nju. Provlačila nam se kroz noge, tata ju je dizao, a izvela je i neke pokrete poput brejk-densa. 🙂 Sve u svemu, odlična rekreacija za svo troje.
Iscrpljena, nakon tuširanja, večere i uspavljivanja čeda, zaspala sam kao beba. Zadovoljna, srećna i ispunjena zbog svega.
Dogovor je pao – sledeće sedmice svoju listu želja pravim ja, a potom i tata. Pa onda opet u krug.
Znam da ovo što smo radili nije ništa epohalno. Ipak, nama je bilo dragoceno. Zato što smo apsolutno odvojili vreme za nas i ni pod tačkom razno nismo smeli da odstupamo od realizacije plana. To znači da svi telefonski pozivi, poruke ili neke obaveze sa strane nisu smeli da budu preči od ostvarenja liste želja našeg deteta.
A, ponekad nam je potreban dobar plan da nas vodi i kroz najlepše momente.
Kako bi izgledala lista želja vaše dece? Radovaću se ako mi javite. 🙂
