Evo jedne teme za mame u saobraćaju – bilo da u njemu učestvuju kao vozači, suvozači, putnici ili pešaci!
Ne, ovom temom ne želimo da promovišemo žene kao dobre vozače. Premda bi skoro svaki muškarac, ali i poneka žena, rekli kako su žene najčešće loši vozači, ne smatramo da poznavanje saobraćajnih propisa i vožnja imaju bilo kakve veze sa polom. To je, kao i sve drugo, jedna veština koja se vremenom stiče.
Uostalom, statistički gledano, žene daleko manje učestvuju u udesima, verovatno zbog veće pažnje ili zato što nemaju poriv za brzom vožnjom i dokazivanjem u tom mislu.
S obzirom na to da smo svi učesnici u saobraćaju bilo kao vozači, suvozači, putnici ili pešaci, moramo poznavati osnovna saobraćajna pravila kako bismo izbegli neželjene događaje. Svesni smo da povećan broj vozila na ulicama sa sobom nosi i povećan rizik od saobraćajnih nezgoda i štete koju takve nezgode nose sa sobom. Šteta osim materijalne prirode (u vidu oštećenja samog vozila), može biti i nematerijalna (npr. za bol i strah učesnika u udesu).
Zato je prvenstvena tema naknada štete u saobraćaju.
Šta ukoliko se desi saobraćajna nezgoda?
Ovom temom želimo da mamama (ali i ne samo njima) pomognemo u situaciji koju niko ne priželjkuje, ali se dešava – saobraćajni udes. Međutim, ne iz prekršajnog ili krivičnopravnog ugla, već da li se i na koji način može nadoknaditi pričinjena šteta.
Upravo zbog povećanog rizika od prouzrokovanja štete upotrebom motornog vozila, zakonodavac je na specifičan način normirao pravila o naknadi štete u ovoj oblasti. U slučaju udesa, štetu trpe ne samo vlasnici vozila koja su učestvovala u nezgodi, već i treća lica (suvozači, putnici u vozilu, pešaci).
Odgovornost vlasnika vozila učesnika u udesu
Kada je reč o vlasnicima vozila koji su učestvovali u udesu, tu je zakonodavac predvideo da se na njihove međusobne odnose primenjuju pravila o odgovornosti po osnovu krivice, što znači da se pitanje obeštećenja ostvaruje na planu subjektivne odgovornosti, iako se radi o šteti prouzrokovanoj opasnim stvarima.
Ako je do štete došlo isključivo krivicom jednog vlasnika, on snosi svoju štetu i duguje naknadu štete koju je prouzrokovao drugom vlasniku.
U slučaju obostrane krivice, svaki vlasnik odgovara za ukupnu štetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice, a ukoliko nema krivice ni jednog ni drugog, odgovaraju na ravne delove, ukoliko razlozi pravičnosti ne zahtevaju nešto drugo.
Što se tiče odgovornosti vlasnika prema trećim licima, tu naše zakonodavstvo predviđa da vlasnici vozila odgovaraju trećim licima nezavisno od svoje krivice, s tim što je njihova odgovornost solidarna. Pravilo o solidarnoj odgovornosti je predviđeno kako bi se poboljšao položaj oštećenog.
Zakonodavac je nastojao da zaštiti treća oštećena lica, te im je priznao pravo da zahtevaju punu naknadu od svakog vlasnika vozila koje je učestvovalo u udesu, odnosno njihovih osiguravajućih kuća, a kasnije oni imaju pravo regresa jedan od drugog zavisno od krivice.
Dakle, ukoliko ste oštećeni u udesu u svojstvu trećeg lica, možete tražiti naknadu štete kako od onog ko je skrivio nezgodu, tako i od onog ko nije kriv.
Naknada nematerijalne štete
Često postavljano pitanje je da li možete ostvariti pravo na naknadu nematerijalne štete kao treće lice u slučaju kada je neko vama blizak kao vozač skrivio udes, a da time dodatno ne „oštetite“ samog vozača?
Odgovor je DA, ali pod određenim uslovima.
Dakle, ukoliko ste u udesu učestvovali kao treće lice, kao što smo u tekstu već naveli, vi u svakom slučaju imate pravo na naknadu nematerijalne štete koju možete potraživati kako od vlasnika vozila koje je skrivilo udes, odn. njegovog društva za osiguranje, tako i od vlasnika koji nije odgovoran za udes.
Međutim, ono što se kroz praksu pokazuje kao „kočnica“ kod mnogih oštećenih je situacija u kojoj je za udes odgovorna njima bliska osoba. Čak i u takvoj situaciji, oštećeni mogu postaviti zahtev za naknadu nematerijalne štete društvu za osiguranje, naravno pod uslovom da je vozilo bilo osigurano.
Ugovor o obaveznom osiguranju u saobraćaju
Naš Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju propisuje obavezu vlasniku motornog vozila da zaključi ugovor o osiguranju od odgovornosti za štetu koju upotrebom motornog vozila pričini trećim licima usled smrti, povrede tela, narušavanja zdravlja, uništenja ili oštećenja stvari, tzv. osiguranje od autoodgovornosti.
Dakle, zaključenjem Ugovora o obaveznom osiguranju, vlasnik motornog vozila se osigurava od eventualne odgovornosti za štetu koja je prouzrokovana trećim licima, odn. društvo za osiguranje preuzima obavezu da ga štiti od podnetih zahteva za naknadu štete trećih lica, do visine ugovorene osigurane sume.
Međutim, ova obaveza nije apsolutna, tačnije zakon predviđa situacije u kojima osiguranje ima pravo da iznos štete koju nadoknadi trećem licu regresira neposredno od vlasnika vozila. To su sledeće situacije:
1) ako vozač nije koristio vozilo u skladu sa njegovom namenom;
2) ako vozač nije imao vozačku dozvolu, osim ako je u pitanju lice koje je kandidat za vozača za vreme obuke;
3) ako je vozaču oduzeta vozačka dozvola ili je isključen iz saobraćaja ili mu je izrečena mera zabrane upravljanja motornim vozilom odn. mera zabrane upotrebe inostrane vozačke dozvole u našoj zemlji;
4) ako je vozač bio pod dejstvom alkohola i drugih nedozvoljenih supstanci;
5) ako je vozač namerno prouzrokovao štetu;
6) ako je do štete došlo usled tehničke neispravnosti vozila, a to je vozaču bilo poznato;
7) ako je vozač napustio mesto događaja, a da pri tom nije dao lične podatke i podatke o osiguranju.
Dakle, ukoliko u vašem slučaju nema ni jedne od navedenih situacija, možete bez bojazni zahtevati naknadu nematerijalne štete od društva za osiguranje, jer se ono neće regresirati od vozača i time nećete dodatno otežati i onako već tešku situaciju u kojoj se vozač našao.
Takođe, sve gore navedeno važi i u obrnutoj situaciji, odnosno u slučaju udesa koji ste vi skrivili, a oštećeni su suprug, dete, prijatelj i neko drugi vama blizak.
Podnošenje zahteva za naknadu nematerijalne štete
Sam postupak ostvarivanja prava na naknadu nematerijalne štete započinje podnošenjem pismenog zahteva neposredno društvu za osiguranje, koji treba da sadrži kratak opis događaja i dokaze o nastaloj šteti. Zakonom su predviđeni rokovi u kojima je društvo za osiguranje dužno da odgovori na podneti zahtev i tek kada proteknu ti rokovi može se podneti tužba sudu.
Posebno želim da ukažem i na to da u slučaju kada je ponuđena visina naknade štete manja od vašeg potraživanja kao oštećenog lica, društvo za osiguranje je dužno da ponudi i izvrši isplatu nespornog dela.
Prihvatanje nespornog dela naknade štete ne utiče na vaše pravo da potražujete sporni deo naknade i ukoliko pri zaključenju poravnanja niste namireni u celosti, društvo za osiguranje je dužno da sa vama zaključi delimično poravnanje u pogledu nespornog dela obaveze, te nikako ne morate potpisivati i izjavu kojom se za ostatak iznosa odričete potraživanja prema društvu za osiguranje. Taj ostatak možete tražiti u sudskom postupku.
Rok zastarelosti ovog potraživanja je 3 godine od saznanja za štetu i lice koje je štetu učinilo (subjektivni rok) i u svakom slučaju potraživanje zastareva u roku od 5 godina od kada je šteta nastala (objektivni rok).
Rezime – saveti
Hteli to ili ne, svi smo učesnici u saobraćaju i zbog toga bi trebalo da imamo na umu da naš, ali i život drugih ljudi, zavise od nas i da moramo učiniti sve što je u našoj moći kako ne bi došlo do saobraćajne nezgode. Počev od vezivanja pojasa, ne samo na prednjem već i na zadnjem sedištu, obaveznog korišćenja auto sedišta za dete, poštovanja ograničene brzine, nekorišćenja telefona u toku vožnje ili pri prelaženju ulice i sl.
Brojke o broju poginulih u svetu na dnevnom nivou su poražavajuće, a mi ne shvatamo ozbiljnost te situacije i to nam se ne čini dovoljno važno, možda jer te ljude ne poznajemo? Da li je potrebno da se nađemo u njihovoj koži da bismo se promenili?!
Fotografije: Pixabay
