Putnička dijareja – „majstor kvariš“ godišnjeg odmora

dijareja_,more

U jeku sezone godišnjih odmora, kada većina teži negde da otputuje, informacije o putničkoj dijareji mogu biti izuzetno korisne. Putnička dijareja je oboljenje digestivnog trakta koje karakterišu meke, retke stolice i grčevi u stomaku. Najčešće nastaje kao posledica konzumiranja kontaminirane hrane ili vode. Na sreću, nije opasna, ali može da prouzrokuje niz neprijatnosti i da vam upropasti godišnji odmor.

Kada putujete u područja sa drugačijom klimom i vodom, kada su sanitarni uslovi drugačiji (neretko i lošiji) od onih na koje ste navikli kod kuće, izloženi ste riziku od toga da dobijete dijareju. Stoga, treba povesti računa više nego obično o tome šta jedete i pijete dok putujete, sa naročitim akcentom na higijenu (obavezno perite ruke toplom vodom i sapunom što češće).

Ako vam se, ipak, dogodi da dobijete dijareju u toku putovanja, postoje šanse da ona prođe sama od sebe, za nekoliko dana, bez ikakvog posebnog tretmana. No, ne bi bilo loše da na put ponesete sa sobom lekove koje vam je preporučio lekar, pogotovo ako putujete u područja sa povećanim rizikom od dobijanja ovakvog oboljenja.

Dijareja na putovanju – simptomi

Putnička dijareja obično počinje naglo tokom putovanja ili dan-dva nakon povratka kući sa puta. U većini slučajeva traje kratko, svega nekoliko dana, a do potpunog oporavka dolazi nakon nedelju dana. Doduše, moće da se javi nekoliko kraćih epizoda oboljenja tokom putovanja.

Najčešći simptomi su:

  • Nagli nagon za defekaciju
  • Tri ili više retke stolice dnevno
  • Grčevi u stomaku
  • Mučnina
  • Povraćanje
  • Groznica
  • Povišena temperatura

bolovi u stomaku

Ponekad može doći do teže dehidracije usled povišene temperature, čestog povraćanja i učestalih stolica. Može se primetiti i krv u stolici, a takođe mogu nastati i izraženi grčevi u stomaku ili jak bol u rektumu. Ukoliko se desi da vi ili vaše dete imate slične tegobe, a ukoliko one traju duže od par dana, neophodno je da se javite lekaru.

Putnička dijareja obično prođe za nekoliko dana, ali ako su simptomi izraženi i ako ako traju dugo, često je to znak da ovo oboljenje nije samo obična bakterijska infekcija. U tom slučaju javite se lekaru, jer je moguće da su vam neophodni lekovi ili medicinski tretman.

Kada se javiti lekaru u slučaju dijareje na putu


Za odrasle:

  • Kada imate dijareju duže od dva dana
  • Ako ste dehidrirani
  • Ukoliko imate snažne grčeve u stomaku ili bol u rektumu
  • Ako ste primetili krv u stolici ili je stolica crne boje
  • Kada imate povišenu temperaturu iznad 39C

Za decu:

  • Ukoliko postoji učestalo i uporno povraćanje
  • Ako je temperatura povišena iznad 39C
  • Kada su usta izrazito suva ili kada dete plače, a nema suza (znaci dehidracije)
  • Ukoliko su stolice učestale ili postoji krv u stolici
  • Ako je dete neuobičajeno pospano, deluje ošamućeno ili ne odgovara na spoljašnje draži
  • Kada je smanjena količina urina (kod odojčadi smanjen broj mokrih pelena)

Kod dece treba posebno povesti računa, jer putnička dijareja može dovesti dete u stanje izražene dehidracije za mnogo kraće vreme nego odrasle.
Ukoliko ste u inostranstvu, a ne govorite jezik, potrebnu pomoć oko prevođenja možete potražiti u hotelu ili lokalnoj ambasadi koja vas može uputiti na profesionalnog prevodioca.

Uzrok dijareje na putovanju

Najčešći uzročnici putničke dijareje su razne bakterije (escherichia coli, shigella, salmonella, campylobacter jejuni i druge), virusi  (norovirus, enterovirus, rotavirus) i paraziti (giardia duodenalis, entamoeba histolytica, cryptosporidium parvum). Često mikroorganizme unesemo prljavim rukama, preko hrane ili vode. Mikroflora jednog područja se razlikuje od drugog, na šta naš organizam, kada promenimo mesto boravka, nije naviknut.

Često pitanje koje se postavlja je: kako to da lokalno stanovništvo, sa područja visokog rizika, nije podložno infekcijama? Odgovor je jednostavan – kod njih se razvija imunitiet i njihov se organizam odavno adaptirao. Da dođe do infekcije doprinosi i činjenica da smo kada se spremamo na put uzbuđeni, pod stresom, promenimo način ishrane, što dovodi do lakšeg pada imuniteta.

Mere opreza i prevencija

Pazite šta jedete! Iako je teško odoleti iskušenjima i odupreti se da ne probate sve što vam jedno novo podneblje nudi, pokušajte da vodite računa o ishrani.
Pridržavajte sledećih pravila: obarena/kuvana/dobro termički obrađena hrana, dobro oprano ili oljušteno voće. Ponekad se, i pored toga što pazite, može desiti da se razbolite.

hrana_more

Mogu pomoći i sledeći saveti :

  • Nemojte konzumirati hranu kupljenu od uličnih prodavaca
  • Izbegavajte mlečne proizvode i nepasterizovano mleko, uključujući i domaći sladoled
  • Izbegavajte školjke, sirovo meso i ribu
  • Jedite hranu koja je sveža, dobro skuvana, servirana topla
  • Držite se voća i povrća koje možete sami da oljuštite kao što su banane, pomorandže, avokado i sl., a izbegavajte ono koje ne može dobro da se opere kao što je grožđe, bobičasto voće…
  • Takođe, budite svesni da vas alkohol u piću neće spasiti ako je voda ili led kontaminiran.

Posebnu pažnju obratite na vodu

  • Pijte isključivo flaširanu vodu. Izbegavajte da pijete vodu iz slavine (vodovoda), bunara ili izvora. Ako već morate da pijete lokalnu vodu, prokuvajte je minimum 3 minuta.
  • Izbegavajte i kockice leda koje su napravljene od vode iz vodovoda.
  • Nemojte plivati u vodi koja je možda zaražena.
  • Pijte pića iz limenke ili boce – iz originalnog pakovanja – uključujući vodu, gazirane napitke, pivo ili vino.
  • Zube ispirajte flaširanom vodom
  • Dečiju hranu (mleko za bebe) pripremajte iskljulivo sa flaširanom vodom
  • Druge tople napitke, kafu ili čaj, naručujte isključivo vrele

Dodatni saveti kako da smanjite rizik

  • Pobrinite se da posuđe i pribor koji koristite bude čist i suv pre upotrebe
  • Perite ruke često, a obavezno pre jela. Ako baš nije moguće oprati ruke pre jela, koristite sredstvo za dezinfekciju ruku na bazi alkohola (gledajte da odaberete ono sa bar 60% alkohola)
  • Vodite računa da deca ne stavljaju prljave ruke u usta, a ako je moguće, sprečite svoju bebu da puzi po prljavom podu.

Savet plus pred put

Ako se ipak desi da se razbolite, pokušajte sebi da pomognete tako što ćete voditi računa da unosite dovoljno tečnosti, bar 2-3 litre dnevno. Možete konzumirati i tople čajeve, supe, flaširanu vodu, te tako pokušati da nadoknadite gubitak tečnosti. Naredna dva dana hranite se laganije: tost- prepečen hleb, slani štapići i krekeri, bareni pirinač, bareni krompir, bistra supa… Kada se stomak malo oporavi, postepeno se možete vratiti uobičajenoj ishrani.

dijareja_lekovi

Nije preporučljivo koristiti antibiotike da bi se prevenirala putnička dijareja, jer to dovodi do razvijanja sojeva bakterija rezistentnih na antibiotike. Antibiotici svakako nisu zaštita od virusa i parazita, te dalju putnicima lažan osećaj sigurnosti. Takođe, oni mogu prouzrokovati i niz neželjenih dejstava, kao što su osip po koži i svrab, u kombinaciji sa suncem mogu da dovedu do promena na koži, a takođe mogu nastati vaginalne gljivične infekcije.
Probiotici su svakako preporučljiv saveznik na putovanjima, pa se oni mogu koristiti ukoliko postoje gore navedeni simptomi. Svaki probiotik je, doduše, priča za sebe, te pažljivo treba pročitati uputstvo proizvođača i posavetovati se sa lekarom.

Srećan put i prijatan odmor!

 

Fotografije: Pixabay.com

POSTAVI ODGOVOR

Upišite svoj komentar
Unesite svoje ime ovde